Višnja

Višnja je drvenasta voćna kultura. Spada u rod skrivenosemenica, a višnjom se naziva i drvo i plod ovog voća. Izuzetno podnosi i prilagođava se skoro svim tipovima zemljišta. Podnosi niske temperature, rađa u rano proleće pa se pored jagoda smatra prvim voćem u sezoni. Zajedno sa kajsijama i trešnjama, višnja je prvo voće koje u proleće cveta. Cvetovi su beli i krupni, cveta bogato sa više cvetova grupisanih u jednu cvast. Ima sitan tamnocrveni plod, kiselkastog ukusa, izuzetno nutritivno bogat i zdrav i preporučuje se bukvalno svima. Koristi se za spravljanje sokova, kremova, mermelada, vina, ali i žestokih pića – likera i rakije. Može se jesti i u svežem stanju što je i najbolje jer je tada njen nutritivni značaj najveći.

Postoji više sorti višnje. Vremenom se ova kultura ukrštanjem i selekcijom prilagodila plantažnom uzgajanju pa postoje i industrijske sorte koje nisko rastu, obilno rađaju i daju krupan i atraktivan plod.

Zbog njenih brojnih blagodeti, višnju zovu i plemenitim voćem. Za njenu lekovitost i značaj znali su narodi još pre dva i po milenijuma, kada su počeli i da je uzgajaju. Višnja je počela da se uzgaja na prostorima Turske i Grčke, odakle se preselila i na ostatak sveta. Danas se uzgaja na svim kontinentima, prilagođena klimi i uslovima. Višnja koju najčešće konzumiramo i gajimo nastala je ukrštanjem već kultivisane domaće slatke trešnje sa divljim kiselim vrstama.

Višnja je lek za mnoge bolesti, pomaže u lečenju raznih stanja i mogu je koristiti svi, bez razlika u uzrastu, a preporučuje se čak i dijabetičarima jer je njen sadržaj šećera vrlo nizak.