Srpske maline su cenjene zbog svoje boje, ukusa i čvrstoće. Plodno tlo Arilja je idealno za proizvodnju maline. Maline su delikatno voće koje zahteva pažljivo upravljanje. Zato se svaki komad bere ručno.
Malina je zeljasta biljka niskog rasta iz porodice ruža (Rosaceae). Rodi odmah posle sadnje, a punu rodnost dostiže u trećoj godini. Rodi jednom ili više puta godišnje. Živi u proseku 8-14 godina, a može dostići starost i do 20 godina. Raste u obliku žbuna visine i do 3,5 m.
Postoji grčki mit prema kojem je Zevsu malina spasila život kad je bio dete jer ga je njegova majka sakrila iza žbunja maline zbog toga što ga je tadašnji vrhovni bog Kron, njegov otac, hteo da ubije. Rimljani su proširili gajenje malina po Evropi. U srednjem veku se malina počinje koristiti u medicinske svrhe i kao boja, a samo bogati ljudi su je mogli koristiti. U Severnoj Americi pre nego što su Evropljani došli, Indijanci su odavno koristili maline. U 18. veku širi se gajenje malina, jer nisu samo bogati mogli kupiti sadnice.
Malina je u svim razvijenim zemljama sveta visoko cenjena biljka, prvo zbog neodoljivog izgleda, ukusa i mirisa, a zatim i zbog svog nutritivnog sastava. Malina je odličan izvor fruktoze, flavonoida, vitamina (C i E), minerala (pogotovo kalijuma).
Bogata je vlaknima, a nutritivno naročito zanimljiva zbog visokog sadržaja raznovrsnih antioksidansa. Antocijanini i polifenolna jedinjenja koja su sastavni deo malina su moćni antioksidansi koji imaju antikancerogena svojstva.