Serbian
English
German
Hungarian
Šljiva je odavno poznata kao veoma korisna namirnica za organizam, ljudi je konzumiraju vekovima unazad, a svoje značajno mesto ima i u tradicionalnoj medicini, kao moćni, prirodni lek.
Nutricionisti tvrde da se na vrhu liste od 24 vrste voća, sa najjačim antioksidansnim delovanjem, nalazi baš šljiva, i da ih je najbolje jesti u svežem obliku.
U sto grama šljiva ima čak 87 grama vode i jedanaest grama ugljenih hidrata. Preostali deo otpada na vlakna i belančevine. Od vitamina ima najviše C i E, betakarotena i folne kiseline. Vitamin C važan je jer pomaže boljoj apsorpciji gvožđa u organizmu. Takođe, ovaj vitamin pomaže i u smanjivanju rizika od srčanih bolesti, šloga, kao i nekih vrsta kancera. Kada je reč o mineralima, bogata je sa kalijumom, fosforom, magnezijumom, natrijumom.
Dijetetska vlakna koje šljiva poseduje takođe su izuzetno važna, jer pomažu kod snižavanja holesterola u krvi i regulišu opstipaciju. Šećerni alkohol, poznat kao sorbitol, takođe se nalazi u šljivama, a koristi se kao zamena za šećer u proizvodnji slatkih dijetetskih proizvoda za dijabetičare, ali i za druge osobe koje paze na unos šećera.
Nutricionisti tvrde da se na vrhu liste od 24 vrste voća, sa najjačim antioksidansnim delovanjem, nalazi baš šljiva. Suva šljiva u odnosu na drugo suvo voće ima dvostruko veću antioksidansnu moć. U sastavu suvih šljiva nalazi se koncentrovan sorbitol i vlakna, koja im daju veći laksativni efekat u odnosu na sveže šljive.
Ali zato i sveže i suve šljive predstavljaju pravu malu riznicu kalijuma, vlakana, vitamina, a u tragovima se može naći magnezijum i gvožđe. U bilo kom obliku ova voćka je izuzetno bogata jedinstvenim fitonutrijentima, kao i neohlorogenskom i hlorogenskom kiselinom. Ove supstance pripadaju porodici fenola, čija je antioksidansna uloga potvrđena u različitim naučnim istraživanjima.
